Procena je da u ovom momentu Srbiji nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača kamiona i autobusa. To nije problem samo naše zemlje, već cele Evrope, pa i sveta. Razvijene zapadnoevropske zemlje problem pokušavaju da reše uvozom radne snage sa Zapadnog Balkana, što dodatno komplikuje situaciju u Srbiji.

Država je preduzela određene mere, te je u septembru prošle godine izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja smanjena starosna granica za vozače kamiona i autobusa. Ovim je starosna granica za vozače kamiona smanjena sa 21 na 18 godina, a za vozače autobusa sa 24 na 21 godinu. Međutim, te izmene nisu mogle da budu primenjene u praksi dok se ne donesu podzakonski akti, a među njima i Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače.

Ovaj Pravilnik je sada izmenjen, tako da su od 9. marta auto-škole počele da ga primenjuju. To znači da za C kategoriju (kamion) kandidati mogu da polažu sa 18 godina, za D kategoriju (autobus) sa 21 godinom. Takođe, kandidati mogu direktno da polažu za D kategoriju bez obaveze posedovanja C kategorije.

Očekuje se da će ova mera delimično da reši problem deficita vozača. Međutim, tržište u Srbiji ne može da ponudi plate kakve imaju vozači u Zapadnoj Evropi. Zbog toga i dalje veliki broj njih odlazi u inostranstvo.

Vozači iz Srbiji odlaze u Nemačku, Švedsku, Veliku Britaniju da rade za mesečnu platu od 2.500 do 3.000 evra. Plate u Srbiji u kamionskom prevozu su oko 1.000 evra, dok se u autobuskom prevozu kreću između 80.000 i 100.000 dinara, u zavisnosti od ponude i tražnje i lokacije posla. To je jedan od glavnih motiva zašto vozači odlaze u inostranstvo. Zbog toga su firme u Srbiji, koje se bave transportom robe i prevozom ljudi, prinuđene da uvoze radnu snagu i vozače dovode iz Šri Lanke i Indije.

Razlog za deficit vozača je isti u celom svetu – obuka je skupa pa mnogi zainteresovani kadidati ne mogu da je plate, a sa druge strane uslovi rada nisu dovoljno primamljivi da privuku mlade ljude da se opredele za tu profesiju.

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja za Euronews Srbija kažu da se moraju preduzeti dodatne mere kako bi se problem prevazišao, jer je transport „krvotok svake privrede“. Već se dešava da kasne isporuke, ne zato što nema robe, već nema ko da je preveze.

Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport Goran Aleksić kaže za Euronews Srbija da se radi na tome da se podstakne i unapredi sistem edukacije profesionalnih vozača.

Iz srednjih škola izlazi godišnje negde oko 1.000 učenika koji su završili smer za vozača. Srbiji godišmnje treba između 4.000 do 5.000 vozača. Nedostaje nam oko 3.000 vozača godišnje da se obuči – kaže Aleksić.
Kao jedno od mogućih rešenja za manjak vozača, stručnjaci iz oblasti saobraćaja predlažu i stimulisanje žena da voze, kao što je u SAD, gde postoji veliki broj žena vozača.

Navode i da država treba da reaguje i da se smanje cene obuke vozača u tzv. CPC centrima i u auto-školama.

Država treba da subvencioniše tu obuku, da napravimo modele da obučavamo te mlade ljude kroz obrazovanje, saradnju sa privredom – naveo je Aleksić i dodao da je pozitivan korak u tom pravcu uvođenje novog smera po dualnom modelu obrazovanja od septembra – „vozač motornih vozila“.
Dodaje da bi dodatnim poreskim olakšicama država mogla da stimulisale firme koje se bave transportom – tako što ne bi plaćale poreze na platu vozača u prvih par godina, zatim da akcize na gorivo firmama koje se bave transportom budu kao u Nemačkoj ili Francuskoj.

Država bi mogla određenim podsticajima da veže vozače da ostanu u zemlji. Eventualno povoljnijim subvencijama za stanove. Imamo primere u inostranstvu da se isplaćuju određene naknade suprugama vozača, posebno ako su u drugom stanju. Sve su to medeli kako bi mogli da se zadrže vozači – naveo je Aleksić.

Izvor: Euronews Srbija