Čačak/Kraljevo-Skorašnje otvaranje deonice Moravskog koridora od petlje Preljina kod Čačka do petlje Adrani kod Kraljeva, u dužini od oko 29 kilometara, predstavlja jedan od najvažnijih koraka u završnoj fazi izgradnje auto-puta E-761.
Ova savremena saobraćajnica značajno ubrzava komunikaciju između Moravičkog i Raškog okruga, dok Kraljevo uvodi u modernu mrežu auto-puteva. Time se uspešno zaokružuje jedna od najvećih infrastrukturnih investicija u centralnoj Srbiji. Prema zvaničnim najavama, nakon puštanja u rad ovog dela trase, preostaje još oko 12 kilometara puta između Adrana i Vrbe kako bi se kompletno završio ceo Moravski koridor.
Ovaj auto-put, koji se proteže od Pojata do Preljine u ukupnoj dužini od 112,4 kilometra, spaja Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki“. Projektovan je za brzine do 130 kilometara na čas, sa dve kolovozne trake po smeru i ukupnom širinom od 30 metara. Pored modernih petlji, mostova i nadvožnjaka, njegova posebnost ogleda se u tome što je ovo prvi digitalni, odnosno „pametni“ auto-put u Srbiji.
Izvođači radova, konzorcijum Bechtel–ENKA, duž trase postavljaju opsežnu telekomunikacionu mrežu sa više od 1.000 kilometara optičkih kablova koja je spremna za 5G infrastrukturu. Ovaj sistem vozačima omogućava razmenu informacija i bezbednosna upozorenja u realnom vremenu. Pored saobraćajnog aspekta, projekat donosi i obimne hidrotehničke radove u dolini Zapadne Morave.
Izgradnjom nasipa i regulacijom rečnih korita okolna naselja se trajno štite od poplava, čime se direktno čuvaju životi i imovina lokalnog stanovništva.Ekonomski uticaj Moravskog koridora prvenstveno se ogleda u uštedi vremena za građane i privredu. Gradovi poput Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka dobijaju bezbedniju i efikasniju logističku vezu sa ključnim putnim pravcima u zemlji.
Ova saobraćajnica postaje nova razvojna osa centralne Srbije, regiona u kojem živi oko pola miliona stanovnika. Blizina auto-puta podiže konkurentnost lokalnih samouprava, a planirano formiranje tri nove industrijske zone uz prateću digitalnu infrastrukturu privući će domaće i strane investitore. Pored industrije, veliki dobitnik je i turizam.
Poznati banjski centri, planina Goč, kulturno-istorijski spomenici poput manastira Žiča, kao i Ovčarsko-kablarska klisura postaju znatno dostupniji posetiocima i vikend-turistima, što otvara prostor za razvoj ugostiteljstva i porodičnog biznisa.Izgradnja ovog kompleksnog projekta započela je u decembru 2019. godine kod mesta Jasika u blizini Kruševca. Radovi su tekli fazno, pa je tako deonica od Pojata do Makrešana puštena u saobraćaj u aprilu 2023. godine, nakon čega je u decembru iste godine otvoren i deo do Kruševca.
Krajem decembra 2024. godine završena je i trasa do Vrnjačke Banje. Ipak, realizaciju su pratili složeni terenski uslovi i društveni izazovi. Tokom 2023. i 2024. godine beleženi su protesti i višemesečne blokade rada mašina u selima oko Čačka i Kraljeva, poput Zablaća, Baluge, Mojsinja, Obrve i Miločaja. Meštani su izražavali nezadovoljstvo dinamikom isplate za eksproprisanu imovinu i štetu nastalu tokom gradnje.
Iako su ovi događaji privremeno usporavali radove, investitori i država su kroz javne konsultacije i delimično prihvatanje primedbi građana uspeli da prevaziđu prepreke. Moravski koridor danas uspešno menja svakodnevni život u centralnoj Srbiji, donoseći novu brzinu, veću bezbednost u saobraćaju i jasnu perspektivu za ostanak mladih u ovom delu zemlje.
Reporter