Danas proslavljamo Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznatije kao Spasovdan, jedan od najvažnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji se uvek obeležava u četvrtak, tačno četrdeset dana nakon Vaskrsa. Ovaj dan označava trenutak kada se Isus Hristos, nakon što je proveo četrdeset dana sa svojim učenicima učvršćujući im veru i dajući im poslednje pouke, uzneo na nebo pred njihovim očima na Maslinskoj gori. Podignutih ruku, blagosiljajući apostole, On je završio svoju vidljivu misiju na zemlji i otvorio ljudskom rodu put ka večnom spasenju, obećavši vernima dolazak Duha Utješitelja. Zbog duboke simbolike spasenja, ovaj dan nosi snažnu poruku nade, pobede života nad smrću i duhovne obnove.
Kroz vekove, Spasovdan je postao duboko utkan u tradiciju našeg naroda, spajajući crkvene kanone sa toplim narodnim običajima koji slave proleće, plodnost i rad. Od davnina se smatra ratarskim i stočarskim praznikom, pa su naši stari uoči ovog dana brali grančice leske i od njih pravili krstiće koje su rano ujutru postavljali na njive, livade i krovove kuća kako bi imanja zaštitili od grada, nepogoda i zlih sila. Takođe, postojao je lep i vedar običaj da se na ovaj dan rano ujutru najpre okuse sveže jagode, kako bi cela godina ukućanima bila slatka i napredna. Spasovdan važi za izuzetno srećan dan, pa se veruje da danas vredi započeti svaki dobar i čestit posao, dok se teški fizički radovi na polju izbegavaju u znak poštovanja prema prazniku i očuvanja mira u domu.
Ovaj praznik ima i ogroman istorijski značaj za naš narod, jer je upravo na Spasovdan 1349. godine car Dušan obnarodovao svoj čuveni Zakonik, koji je na isti praznik nekoliko godina kasnije i dopunjen.
Danas je Spasovdan i krsna slava mnogih srpskih domaćina.
Reporter