Prijepolje-Podjadovničko selo Kaćevo smatra se jednim od najstarih naselja u opštini Prijepolje, a nekad je bilo i među najnaseljenim.Ovo selo je prema rečima maštana među prvima nakon Drugog svetskog rata dobilo struju, a autobuski prevoz redovno se obavljao.Na prvom posleratnom popisu bilo je upisano 519 stanovnika, već 1953. godine 635, 1961. rekordnih 705 stanovnika Kaćeva, a onda sledi lagani pad do sunovrata 1991.godine kada je upisano tek 198 ljudi.Na sledećem popisu pokazala se surova realnost skoro svakog sela u ovom delu Srbije, broj stalnih stanovnika počeo se iskazivati sa dve cifre. U Kaćevu je 2002. godine registrovano 55, 2011.godine 59, a pre tri godine 42 stanovnika.
Obnovljena četvororazrednaškola prošle godine imala je četiri đaka, a danas nastavu pohađa samo jedna učenica.
Eldina Hurić, učenica trećeg razreda u izdvojenom odeljenju Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kaćevu, do škole putuje šest kilometara, ali joj to nije najveći problem, ono što njoj fali su drugari.
Eldina Hurić, foto:Reporter
„Lepo je u školi dobra je i učiteljica, ali mi nedostaju drugari“, kaže Eldina.
Put do škole u izuzetno je lošem stanju , a delom prolazi i kroz šumu, što je za malenu Eldinu dodatni izazov.Prošle godine su je napali psi lutalice i pukom srećom je izbegla veće povrede.
„Išla sam peške i samo je iza mene izbio pas i ujeo me“, kaže Eeldina i dodaje da je od tada strah da ide sama u školu.
Od tog nemilog događaja Eldinu u školu prati otac koji je jedan od malobrojnih Kaćevaca koji su se odlučili da se vrate u svoje rodno selo.
Edin Hurić foto:Reporter
Edin osim Eldine ima još dvoje dece koji sa još dvoje mališana putuju do Prijepolja u školu.Autobuski prevoz im je obezbeđen , pa mu je to kako kaze jedna briga manje.Inače u celom selu ima šestoro mališana školskog i preškolskog uzrasta.Mladih u selu, tvrdi Eldin još uvek ima, ali na žalost nema onih koji su kao on odlučili da se vrate.
„Radio sam u Beogradu, Čačku, bio sam preduzetnik, imao sam svoje radnike, ali ipak sam se odlučio da se vratim u svoje mesto.Vuklo me tamo gde sam se rodio i ne kajem se što sam to uradio“, ističe Eldin.
Ono što dodatno uliva nadu, da se ovo prelepo selo na obrancima Jadovnika , neće potpuno ugasiti je i podatak da se u skoro svakom zaseoku vidi bar po jedan obnovljen krov.
Foto:Reporter
„Ovo je mesto gde se u zadnjih pet godina izgradilo 57 novih objekata, od toga 23 su vikendice, ostalo su renovirane kuće“, kaže predsednik MZ Kaćevo Hajrudin Hamzić i dodaje da je reč uglavnom o lojudima iz dijaspore, kao i da ima informaciju da će ih biti i više.
Predsednik MZ Kaćevo Hajrudin Hamzić foto:Reporter
„Koliko sam obavešten, ovde će jedan od naših ljudi koji je trenutno u inostranstvu započeti gradnju turističkih kapaciteta“.
On kaže da je selo u poslednjih nekoliko godina živnulo, ima tu dosta zavičajaca koji ovde provode odmore, za Novu godinu sija svetlo u svakoj novoj ili renoviranoj kući, ali kad se praznici završe, kuće i vikendice se zaključavaju i selo opet utone u tišinu.
Hamzić ističe da je zivot u ovom selu , koje se nalazi na preko 1000 metara nadmorske visine pogotovo zimi naručito izazovan i da je raščišćavanje putnih pravaca komplikovano, zbog velike udaljenosti od Prijepolja.
„Život sela je put, a u našoj mesnoj zajednici je po tom pitanju veoma loša situacija.Do pre neku godinu odavde je dnevno silazilo četiri do pet tona maline. Ali ponavljam, loš put je razlog zašto se oni koji obnavljaju ili prave nove kuće i dalje ne odlučuju da se ovde zauvek vrate. Najviše nam u susret izlazi preduzeće „Srbijašume“, kad god su ovde na terenu sa teškim mašinama, malo nam podaspu i tako održavamo ovo malo puta do centra sela, da bi bio u koliko – toliko solidnom stanju“, naglasio je Hamzić.
Foto.Reporter
Drugi višedecenijski problem je stabilno napajanje električnom energijom, čije se rešavanje, kako tvrdi predsednik MZ očekuje najkasnije do kraja ove godine.
„Imamo uveravanje direktora prijepoljske Elektrodistribucije da će taj posao krenuti krajem oktobra, početkom novembra i da će biti postavljeno oko 140 betonskih stubova i oko 9,5 kilometar snop kabla“, tvrdi predsednik MZ.
Meštani Kaćeva uglavnom se bave poljoprivredom, voćarstvom i stočarstvom su najzastupljeni, proizvodnja sira i kajmaka, zahvaljujući subvencijama krenula je uzlaznom putanjom, a domaćinstva su opremljena mehanizacijom.
„Svaka kuća koja se bavi poljoprivredom, stočarstvom, imaju traktore, što je ranije bio pojam.Tu su i pomoćne mašine, ide to dobro,hvala i državi i lokalnoj samoupravi što izdvajaju subvencije za te namene“,poručuje Hamzić.
Prema njegovomi rečima u Kaćevu takođe postoji i veliki turistički potencijal, ali uslovi i za to je bolji put.
„Potencijala ima, tu su beloglavi supovi, Pančićeva omorika, bistre vode,ali sve to uslovljava rešavanje problema sa putem.Ne moramo ga asfaltirati, daj bože da ga asfaltiramo, ali da ga dovedemo u neko normalno stanje, nisu to neka sredstva, bar osnovni prilaz do škole, do verskih objekata, do groblja, da nam se omogući normalan prilaz“, apeluje Hamzić.
Foto:Reporter
Pored unapređenja putne infrastrukture Hamzić ističe da je ranije sa predsednikom opštine Prijepolje Dragom Popadićem, dogovorena i izgradnja i uređenje izletišta „Česma“, koje je veoma posećeno i gde veili broj maštana ali i putnika namernika svraća, napravi pauzu, te da će u saradnji sa TO Prijepolje taj prostor biti uređen, posebno jer se tu nalazi i spomenik palim borcim u Drugom svetskom ratu.
Foto:Reporter
Hamzić je ukazao i na problematiku nekadašnjeg državnog puta Prijepolje- Sjenica.
„Ovo je nekada bio državni put od opštedržavnog značaja, ali je pre nekih petnaestak godina prebačen na lokalnu samoupravu i od tada je on stalni problem, kako za održavanje tako i za asfaltiranje. Ovaj putni pravac je bitan za opštinu jer povezuje njen dva dela, a isto tako će nas kasnije povezivati sa budućim auto-putem i sa susednom Sjenicom“.
Foto:Reporter
Prema njegovim rečima i o tone se razgovara sa predsednikom opštine i da je potom poslat dopis nadležnim institucijama , da se ovaj put vrati u status državnog u dužini od 27 kilometara, od Aljinovića do Begovog mosta i da se potom asfaltira.
Ljudi rodom iz ovog sela koji su rasuti svuda po svetu, spremni su i da finansijski pomognu svaki infrastrukturni projekat koji se u ovom selu radi, kaže Hamzić i dodaje da je važno istaći da se uprkos svim problemima, imanja u ovom selu ne prodaju, već se renoviraju, pa će možda nekada neko odlučiti da se zauvek vrati u svoj rodni kraj.
REPORTER