Na 24. Kongresu kardiologa Srbije učestvovalo je više od 900 lekara, medicinskih sestara, tehničara i drugih stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Većina smatra da je ključna prevencija, ali i u lečenju kardiovaskularnih oboljenja Srbija uspeva da održi korak u najsavremenijim metodama i dostignućima.
Po bolestima kardiovaskularnog sistema Srbija je među vodećim zemljama u Evropi. Lekari smatraju da bi preventivni pregledi mogli da promene takvu sliku.
U Evropi prednjačimo i po broju pušača, a faktori rizika su i neadekvatna ishrana, stres i neuredne životne navike.
„Ako dođete na primer u Italiju, Francusku, pogledate vidite pun restoran. Oni tačno imaju vreme kad idu da ručaju, kad idu da večeraju. Mi na primer, ja kao čovek koji se bavim ovim, učim od njih, pa kažem stani u 13 časova idem da ručam“, navodi dr Milan A. Nedeljković, počasni predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
Medicinska geografija sve više pomaže zdravstvu u otkrivanju i drugih faktora rizika, kao što su klimatske promene i aerozagađenje.
„Što naravno može da se negativno odrazi i na druge različite bolesti, koje se prenose različitim vektorima, govorimo o zaraznim bolestima“, istakao je dr Tin Lukić, vanredni profesor PMF Novi Sad.
„Koje su oaze gde treba pobeći? To su visoravni iznad 500 metara i planine iznad 1.000 metara“, objašnjava prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu.
Važno je da za lečenje obolelih imamo i mlade stručnjake. Ivan Petrović već ima ponudu da gradi karijeru van zemlje, a za ostanak mladih u Srbiji, kaže, nije najvažniji novac.
„Ovde fali da se mladi ljudi prepoznaju, da se mladi ljudi guraju, da oni budu ti koji su na frontu“, istakao je student Ivan Petrović.
Srpski kardiolozi smatraju da treba stvoriti uslove da zadržimo mlade stručnjake, jer znanje i iskustvo ima ko da im prenosi. A uz to idu i investicije države u otvaranje angio centara, nabavku najsavremenijih aparata i dalje unapređenje sistema zdravstvene zaštite.
RTS