Čačak moga života je dokumentarni film u produkciji i
realizaciji Glasa zapadne Srbije, po scenariju Ljubivoja Tadića.
Šta sam sam hteo da postignem ovim filmom ? Prvo da se i sam
vratim našoj narodnoj istoriji, korenima naših predaka, na puteve na
koje me je još kao mladića uputio moj stric Ljuba, po kome sam i dobio
ime, koji se najviše u celoj našoj porodici zanimao za naše pretke.
Prvo sam se pišući scenario vratio u 1980. godinu, kada smo se Ljuba
i ja prvi put uputili u Nikšić, kog profesora Radivoja Tadića, koji je već
ispisao stotine stranica o familiji Tadić, u veliku knjigu koju će pod
naslovom TADIĆI – Geneologija pivskog bratstva Tadić i druga
bratstva prezimena Tadić, koju će objaviti u Beogradu 1990. godine. Da
su podaci do kojih je došao profesor Tadić pouzdani, potvrdila je još
jedna antologijska knjiga objavljena u Beogradu 2003. godine, autora
Akima i Vukote Miljanića Rečnik prezimena u Crnoj Gori, gde su se svi
podaci podudarali.
U prelistavanju spisa naše porodice Tadić, došli smo do 1526.
godine, a profesoru Tadiću, saopštili smo imena naše generacije,
braće i sestara, jer je on imao nameru da geneologiju upravo završi nama
koji smo se rodili 60 – tih i 70 – tih godina XX veka, i radi toga je
napisao mnogo pisama i obišao više porodica Tadić po čitavoj bivšoj
Jugoslaviji.
Bio sam srećan što smo stigli do 1526. godine, ali sam odmah upitao
Šta je bilo pre ? Profesor Tadić mi je moćnim glasom koji je izgleda
odlika svih Tadića, odgovorio : E, to istraži sam. I istraživao sam.
Neka od krupnih dometa mog istraživanja saznaće prvi put naša javnost
upravo u dokumentarnom filmu Čačak moga života.
Drugo, veoma mali broj uglavnom starijih građana Čačka zna za život
moje porodice Tadić, od više od dvesta godina u Čačku. To saznanje
smatram veoma važnim u životu naše porodice i mom životu. Ovako će
se gledaoci filma svih generacija upoznati sa tom činjenicom.
Treće, želeo sam da dam lični pečat filmu, da iskažem i važne
porodične priče, slaganja i neslaganja, da navedem meni najdraže
Čačane, čiji je broj svakako mnogo veći, ali zahtevi filmskog vremena su
neumoljivi.
I najzad, ali svakako ne najmanje važno, možda i najvažnije, u
filmu sam izgovorio rečenicu iz scenarija, da bih od svih gradova u
Srbiji najviše voleo da živim u Čačku, zbog mojih predivnih detinjih i
mladalačkih uspomena, zbog toga što sam maltene čitavu ovu 2023. godinu
proveo u Čačku, pravoj prestonici kulture Srbije. I kako sam samo
nedelju dana kasnije doneo tu odluku, o njoj obavestio svoju porodicu i
Upravu Narodnog pozorišta, da ostajem i dalje odan i lojalan Narodnom
pozorištu, u kome sam odigrao oko 9.000 predstava. Tako da sam prvi
aktivni prvak Drame Narodnog pozorišta u Beograda koji se nastanio,
odnosno vratio u Čačak, u nameri da doprinesem kulturnom životu Čačka.
Ne kaže se uzalud, da umetnost predoseća život, kao i da život
predoseća umetnost. U mom slučaju, to je očigledno.
Ljubivoje Tadić